Кадр выше наш. Полное медиа с Facebook запрошено — подставим его сюда, как только приедет.
dragonhrplayapp.website
🔴 NIJE ME SRAM ŠTO SAM LOŠA MAJKA 🔴 Zovem se Ana, imam 30 godina. Rođena sam u Hrvatskoj, u malom gradu. Već pet godina živim u Ujedinjenom Kraljevstvu — u gradu o kojem sam sanjala još od tinejdžerskih dana: u Londonu. Kvart jeftin, bučan, grub. Ali jedini koji sam si mogla priuštiti. Došla sam ovdje zbog ljubavi. Zbog bajke… koja nikada nije postojala. Svi su oko mene govorili: — „Britanski muškarci su pouzdani.” — „U Engleskoj žene imaju više prilika.” Ali moje „prilike” završile su nakon godinu dana, kada mi je bivši rekao: — „Nisam spreman biti otac. Snađi se sama.” I otišao, ostavivši me trudnu, potpuno samu, u stranoj zemlji. Sada sama odgajam sina. Zove se Luka, ima 6 godina. Svako jutro isto: 06:00 — Luka još spava, tiho se spremam 07:00 — vodim ga u školu 08:00 — trčim na posao Radim u skladištu logističkog centra, razvrstavam pošiljke: sredstva za čišćenje, kućansku kemiju, gotovu hranu, šampone, kutije, sanduke, beskrajne palete. Ruke su mi ispucale, leđa bole, i svaku večer mislim: „Ana, ti nisi majka. Ti si robot koji samo preživljava.” A kada me Luka pita: — „Mama, zašto svi imaju tatu, a ja nemam?” Nasmiješim se i kažem: — „Zato što ti imaš najjaču mamu.” A onda se okrenem da ne vidi moje suze. Prošlog tjedna, nakon posebno teške smjene, vraćala sam se kući. Hladan vjetar udarao mi je u lice, ruke su mi drhtale od umora. Mislila sam samo jedno: „Koliko još mogu ovako živjeti?” Kod kuće je Luka crtao brod. Rekao je: — „Mama, nacrtao sam nas. Plovimo prema moru. Kada ćemo tamo?” I nešto se u meni slomilo. Jer nisam imala novca ni za nove tenisice za njega, a kamoli za more. Kad je zaspao, legla sam na kauč i samo listala telefon da se isključim. Reklama za igru — Dragon Pour. Zatvorila sam je. Minutu kasnije — opet. A u komentarima su ljudi pokazivali stvarne isplate. Podrugljivo sam se nasmiješila. Bajke. Prevara. Ali onda sam se sjetila kako je Luka tiho rekao: — „Mama… hoćemo li ikada otići na more?” I tada se u meni nešto
